1.       Kad primetite kod svog deteta neke znakove mucanja ili ako se mucanje već javilo, treba zatražiti pomoć stručnjaka logopeda.

2.       Ne skretati detetu pažnju na detetov govor, ne ispravljati ga, ne upozoravati i ne kažnjavati ga zbog toga.

3.       Obezbediti detetu mir, podržavati toplu, ugodnu atmosferu sa što manje uzbuđenja i govoriti bez prekidanja i upadanja jedan drugome u reč. Izbegavati pred detetom bilo kakve rasprave i svađe, ne dopustiti detetu da gleda televizijske emisije i filmove pune nasilja i straha.

4.       Čitati mu lagane, vesele priče, smirenim tonom i laganim tempom. Zajedno recitovati i govoriti kada se nešto radi.

5.       Ne pratiti sa zabrinutošću svaku detetovu reč, jer će to ono to primetiti i osetiti. Upozoriti okolinu da i ona to čini.

6.       Detetu treba organizovati:

a.       odlazak na spavanje i buđenje u određeno vreme (poželjno je  9 sati efekivnog spavanja);  

b.       da glavne obroke uzima uvek u određeno vreme;

c.       detetu organizovati dan, tako da ono zna kada može da se igra, a kada treba da izvršava određene dužnost: učenje, pomaganje u kući itd.

7.       Roditelji i ostali članovi porodice koji žive zajedno sa detetom treba da kontrolišu svoje ponašanje u odnosu na mucanje deteta.

a.       kad dete zamuca treba ga strpljivo sačekati da kaže ono što želi i ne pomagati mu u govoru      (ne reći umesto njega i ne tražiti da ponovi),

b.        treba obraćati pažnju na ono što dete govori, a ne kako govori,

c.       dete mora da ima utisak da ima dovoljno vremena za govor, bez obzira na govorne poteškoće i da ga roditelji strpljivo sačekaju da to kaže,

d.       ne sažaljevati dete zbog mucanja, sažaljevanje ne ispoljavati niti u primedbama niti u izrazu lica.

8.        Ne dozvoljavati da dete stiče povlastice zbog mucanja, ali ga i ne kažnjavati zbog mucanja.

9.       Usaglasiti vaspitne stavove i dosledno ih sprovoditi.

10.   Nastojati da u porodici nema žurbe, nervoze i napetosti i da se roditelji što više bave decom kroz zajedničke i organizovane aktivnosti.

11.   Ako dete postavlja pitanje u vezi sa njegovim govornim teškoćama, treba mu na odgovarajući način objasniti suštinu mucanja i motivisati ga za govorni tretman.

12.   Roditelji treba aktivno da se angažuju kao saradnici u terapiji koja treba da bude uklopljena u dnevni život deteta i porodice. Nežnost i toplina se mogu izraziti intonacijom, uz vedar izraz i osmeh lica onog koji detetu govori.