Logopedska dijagnostika

Logopedska dijagnostika  procenjuje kvalitete ličnosti, određujući  nivo njihove zrelosti u odnosu na uzrast, zahteve socijalnog polja kao i očekivane mogućnosti ličnosti u socijalnom polju.

Logopedski dijagnostički postupak obavlja se sledećim redom:  procena organizovanosti psihomotorike, procena dominacije hemisfera i lateralizovanost pokreta, gnostičke i praksičke organizovanosti, procena razvoja govora i jezika, saznajne organizovanosti i motivacije ličnosti.

Dijagnostika se sprovodi kroz logopedski intervju, odnosno uzimanje anamnestičkih ili heteroanamnestičkih podataka. Logoped dalje određuje vrstu, stepen, uzroke i posledice govorno-jezičkih poremećaja, odnosno kvantitet i kvalitet kominikacije sa okolinom.

Logopedska dijagnostika predstavlja osnov za planiranje tretmana, u cilju postavljanja podsticajnih, habilitacionih i rehabilitacionih programa radi ostvarivanja maksimalno mogućeg nivoa govorno-jezičke komunikacije.

Logopedska terapija

Logopedska terapija podrazumeva odvikavanje od loših govornih navika i sticanje pravilnih govorno – jezičkih modela.

Loše govorne navike predstavljaju stečeno i stalnim ponavljanjem automatizovano pogrešno govorno ponašanje.

Logopedske vežbe obuhvataju: govorne predvežbe, osnovne govorne vežbe, vežbe automatizacije nove veštine i stvaranje novih govornih navika. Prema tome, odvikavanje od loših i učenje novih pravilnih govornih navika treba shvatiti kao jedinstven proces, tokom koga odvikavanje zahteva znatno više vremena, truda i obostranog zalaganja, kako logopeda, tako i subjekta koji dolazi na terapiju.

Logopedska terapija

Mucanje

Fluentan govor je savršeno funkcionisanje fiziološkog, psihološkog i sociološkog faktora koji međusobno sinhronizovano deluju, bilo kakva disfunkcija ovih faktora  dovodi do patološkog stanja.

Mucanje je poremećaj fluentnosti u trenutku pokušavanja izgovaranja određenih reči i glasova,  posebno u govornim situacijama koje za govornika predstavljaju izazov. Mucanje predstavlja multidimenzionalni problem kako u dijagnostici tako I u terapiji.

Terapija mucanja obuhvata logopedske tehnike, psihološku desenzitizaciju i socijalizaciju. Bez sveobuhvatnog pristupa nema ni značajnog poboljšanja.

Terapija mucanja  podrazumeva sistem mera i postupaka koji se primenjuju radi otklanjanja ili redukovanja mucanja i oslobadjanja sposobnosti za komunikaciju. Savremena logopedska terapija usmerena je na osobu koja muca i njenu životnu sredinu, a ne isključivo na mucanje. Ciljevi i metode individualno se prilagođavaju uzrastu, neurofiziološkom  kapacitetu, intelektualnim sposobnostima i psihološkim karakteristikama osobe kao i stepenu težine mucanja.

Obuhvata uzročne i provocirajuće faktore, kao i uslove koji održavaju, odnosno inteziviraju mucanje.

Sa logopedom se prolazi se kroz tri faze. Prva faza je sistematsko oblikovanje fluentnog govornog ponašanja u terapijskim situacijama. Druga faza je generalizacija efekata tretmana kroz svakodnevne govorne situacije. I treća faza je stabilizacija i održavanje efekata terapije.

Hajde da pobedimo mucanje!

Razvojna disfazija

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju  podrazumeva zakasnelo javljanje govora, nedovoljno razumevanje govora, nerazumljiv govor, mali fond reči, nedostatak funkcionalnih reči i apstrakcija, agramatičnost u govoru, teškoće u izgovaranju višesložnih reči, slabiji fomenski sluh i nepravilan izgovor glasova.

Prosečno vreme progovaranja je izmedju prve i druge godine života. Zaostajanje ne mora uvek da bude patološko, ali je ipak potrebno konsultovati logopeda i tražiti mišljenje i savet.

Kašnjenje i zaostajanje u razvoju označava prestajanje normalnog povećanja psihičkih i mentalnih sposobnosti, ili vraćanje na ranije, manje zrelo ponašanje iako su već ovladane njegove zrelije forme. Ovim terminom  se označava i poremećaj normalnog tempa psihičkog razvoja, pri kojem dete iako je postiglo kalendarski uzrast za prelazak na viši nivo funkcionisanja i dalje se ponaša na istom pređašnjem nivou.

Razvojna disfazija u osnovi je poremećaj dubinskih jezičkih struktura, patološki proces govornog razvitka koji po strukturi i sadržini nije u skladu sa uzrastom deteta i njegovim jezičkim potrebama.

Logopedska stimulacija je ovde neophodna, kao i konstantna stimulacija u porodičnom okruženju.

Razvojna disleksija i disgrafija

Razvojna disleksija je poremećaj sposobnosti za ovladavanjem čitanja, praćen usporenim psihomotornim i govorno-jezičkim razvojem deteta. Manifestuje se nedovoljnom zrelošću za čitanje koja se ispoljava u prvoj i  drugoj godini učenja čitanja. Prate je i smetnje u pisanju odnosno razvojna disgrafija.

Razvojna disgrafija podrazumeva teškoće pri pisanju koje se manifestuju neharmoničnim i nepravilnim rukopisom. Ispoljava se u dece mladjeg školskog uzrasta, kada se od deteta očekuje da ovlada osnovnim oblicima grafema.

Logoped dijagnostikuje disleksiju i disgrafiju u drugom razredu,  mada se već vidi u predškolskom uzrastu, kada dete teže ovladava predčitalačkim sposobnostima.

Logopedski tretman zavisiće od stepena težine disleksije, oblika disleksije, kontinuiranog tretmana i ostalih sposobnosti subjekta.

Sa logopedom postupak obučavanja se maksimalno uprosti i uspori. Logopedska terapija podrazumeva slaganje između vizuelnog, auditivnog i artikulacionog procesa.

Redosled logopedske stimulacije je strogo određen, analogno prirodnoj normalnoj evoluciji funkcija. Logopedska stimulacija je kontinuirana, stimuliše se stvaranje poželjnog govornog ponašanja, radnih navika, kao i razvoj sposobnosti za čitanje i pisanje.

Razvojna disfazija

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju  podrazumeva zakasnelo javljanje govora, nedovoljno razumevanje govora, nerazumljiv govor, mali fond reči, nedostatak funkcionalnih reči i apstrakcija, agramatičnost u govoru, teškoće u izgovaranju višesložnih reči, slabiji fomenski sluh i nepravilan izgovor glasova. Prosečno vreme progovaranja je izmedju prve i druge godine života. Zaostajanje ne mora uvek da bude patološko, ali je ipak potrebno konsultovati logopeda i tražiti mišljenje i savet.

Kašnjenje i zaostajanje u razvoju označava prestajanje normalnog povećanja psihičkih i mentalnih sposobnosti, ili vraćanje na ranije, manje zrelo ponašanje iako su već ovladane njegove zrelije forme. Ovim terminom  se označava i poremećaj normalnog tempa psihičkog razvoja, pri kojem dete iako je postiglo kalendarski uzrast za prelazak na viši nivo funkcionisanja i dalje se ponaša na istom pređašnjem nivou. Razvojna disfazija u osnovi je poremećaj dubinskih jezičkih struktura, patološki proces govornog razvitka koji po strukturi i sadržini nije u skladu sa uzrastom deteta i njegovim jezičkim potrebama. Logopedska stimulacija je ovde neophodna, kao i konstantna stimulacija u porodičnom okruženju.

Logopedski sistematski pregled

Predlažemo da  obavezno obavite detaljan logopedski sistematki pregled kada dete napuni  dve  godine, kako bi bili sigurni da dobro napreduje, dobijete savete pravilne stimulacije deteta i preveniramo nastanak govorno-jezičkih poremećaja.

Sistematskim pregledom za polazak u školu, logoped ustanovi zrelost deteta, daje savet roditeljima i saglasnost koja je potrebna za polazak u prvi razred.

Da li je vaše dete spremno za polazak u školu?!

Logopedska terapija i sevetovanje putem Skype-a

Ova vrsta savetovanja i terapije, predstavlja dragocenu vrstu pomoći za one koji fizički nisu u mogućnosti da imaju terapiju i savetovanje uživo.

Namenjena je deci od predškolskog uzrasta pa nadalje i odraslima. Iz profesionalnog rada online, pokazala se uspešnom za decu i odrasle koji imaju problem u izgovoru glasova i poremećaj ritma i tepma govora – mucanje. Savetovanje i davanje instrukcija roditeljima čija deca imaju govorno – jezičke smetnje potpuno je adekvatno putem Skype-a.

Struktura terapije, intezitet i trajanje je isti kao i kod terapije uživo i zavisi od smetnji koje dete ili odrasla osoba ima.

Sve što vas zanima u vezi logopedskog savetovanja i terapije putem Skype – a možete poslati na našu email adresu logoped.emilija@gmail.com.