Logopedska dijagnostika
Logopedskom dijagnostikom logoped proceni kvalitete ličnosti, određujući nivo njihove zrelosti u odnosu na uzrast, zahteve socijalnog polja kao i očekivane mogućnosti ličnosti u socijalnom polju.
Logopedski dijagnostički postupak obavlja se sledećim redom: procena organizovanosti psihomotorike, procena dominacije hemisfera i lateralizovanost pokreta, gnostičke i praksičke organizovanosti, procena razvoja govora i jezika, saznajne organizovanosti i motivacije ličnosti.
Dijagnostika se sprovodi kroz logopedski intervju, odnosno uzimanje anamnestičkih ili heteroanamnestičkih podataka. Logoped dalje određuje vrstu, stepen, uzroke i posledice govorno-jezičkih poremećaja, odnosno kvantitet i kvalitet kominikacije sa okolinom.
Logopedska dijagnostika predstavlja osnov za planiranje tretmana, u cilju postavljanja podsticajnih, habilitacionih i rehabilitacionih programa radi ostvarivanja maksimalno mogućeg nivoa govorno-jezičke komunikacije.
Logopedska terapija
Logopedska terapija podrazumeva uspostavljanje novih govornih modela, odvikavanje od loših govornih navika i sticanje pravilnih govorno – jezičkih sposobnosti.
Loše govorne navike predstavljaju stečeno i stalnim ponavljanjem automatizovano pogrešno govorno ponašanje.
Logopedske vežbe obuhvataju: govorne predvežbe, osnovne govorne vežbe, vežbe automatizacije nove veštine i stvaranje novih govornih navika. Prema tome, odvikavanje od loših i učenje novih pravilnih govornih navika treba shvatiti kao jedinstven proces, tokom koga odvikavanje zahteva znatno više vremena, truda i obostranog zalaganja, kako logopeda, tako i subjekta koji dolazi na terapiju.
Logopedska terapija
Mucanje
Fluentan govor je savršeno funkcionisanje fiziološkog, psihološkog i sociološkog aspekta ličnosti koji međusobno sinhronizovano deluju, Bilo kakvo disfunkcija ovih aspekata dovodi do neadaptivnog ponašanja.
Mucanje je poremećaj fluentnosti u trenutku izgovaranja određenih reči i glasova, posebno u govornim situacijama koje za govornika predstavljaju izazov. Mucanje predstavlja multidimenzionalni izazov kako u dijagnostici tako i u terapiji.
Terapija mucanja obuhvata logopedske tehnike, psihološku desenzitizaciju i socijalizaciju. Bez sveobuhvatnog pristupa nema ni značajnog poboljšanja.
Terapija mucanja podrazumeva sistem mera i postupaka koji se primenjuju radi otklanjanja ili redukovanja mucanja i oslobadjanja sposobnosti za komunikaciju. Savremena logopedska terapija usmerena je na osobu koja muca i njenu životnu sredinu, a ne isključivo na mucanje. Ciljevi i metode individualno se prilagođavaju uzrastu, neurofiziološkom kapacitetu, intelektualnim sposobnostima i psihološkim karakteristikama osobe kao i stepenu težine mucanja.
Obuhvata uzročne i provocirajuće faktore, kao i uslove koji održavaju, odnosno inteziviraju mucanje.
Sa logopedom se prolazi se kroz tri faze. Prva faza je sistematsko oblikovanje fluentnog govornog ponašanja u terapijskim situacijama. Druga faza je generalizacija efekata tretmana kroz svakodnevne govorne situacije. Treća faza je stabilizacija i održavanje efekata terapije.
Razvojna disfazija
Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju podrazumeva zakasnelo javljanje govora, nedovoljno razumevanje govora, nerazumljiv govor, mali fond reči, nedostatak funkcionalnih reči i apstrakcija, agramatičnost u govoru, teškoće u izgovaranju višesložnih reči, slabiji fomenski sluh i nepravilan izgovor glasova.
Prosečno vreme progovaranja je izmedju prve i druge godine života. Zaostajanje ne mora uvek da bude patološko, ali je ipak potrebno konsultovati logopeda i tražiti mišljenje i savet.
Kašnjenje i zaostajanje u razvoju označava prestajanje normalnog povećanja psihičkih i mentalnih sposobnosti, ili vraćanje na ranije, manje zrelo ponašanje iako su već ovladane njegove zrelije forme. Ovim terminom se označava i poremećaj normalnog tempa psihičkog razvoja, pri kojem dete iako je postiglo kalendarski uzrast za prelazak na viši nivo funkcionisanja i dalje se ponaša na istom pređašnjem nivou.
Razvojna disfazija u osnovi je poremećaj dubinskih jezičkih struktura, patološki proces govornog razvitka koji po strukturi i sadržini nije u skladu sa uzrastom deteta i njegovim jezičkim potrebama.
Logopedska stimulacija je ovde neophodna, kao i konstantna stimulacija u porodičnom okruženju.
Razvojna disleksija i disgrafija
Razvojna disleksija je poremećaj sposobnosti za ovladavanjem čitanja, praćen usporenim psihomotornim i govorno-jezičkim razvojem deteta. Manifestuje se nedovoljnom zrelošću za čitanje koja se ispoljava u prvoj i drugoj godini učenja čitanja. Prate je i smetnje u pisanju odnosno razvojna disgrafija.
Razvojna disgrafija podrazumeva teškoće pri pisanju koje se manifestuju neharmoničnim i nepravilnim rukopisom. Ispoljava se u dece mladjeg školskog uzrasta, kada se od deteta očekuje da ovlada osnovnim oblicima grafema.
Logoped dijagnostikuje disleksiju i disgrafiju u drugom razredu, mada se već vidi u predškolskom uzrastu, kada dete teže ovladava predčitalačkim sposobnostima.
Logopedski tretman zavisiće od stepena težine disleksije, oblika disleksije, kontinuiranog tretmana i ostalih sposobnosti subjekta.
Sa logopedom postupak obučavanja se maksimalno uprosti i uspori. Logopedska terapija podrazumeva slaganje između vizuelnog, auditivnog i artikulacionog procesa.
Redosled logopedske stimulacije je strogo određen, analogno prirodnoj normalnoj evoluciji funkcija. Logopedska stimulacija je kontinuirana, stimuliše se stvaranje poželjnog govornog ponašanja, radnih navika, kao i razvoj sposobnosti za čitanje i pisanje.
Smetnje u izgovaranju glasova
Dislalija je nepravilan izgovor glasova koji se manifestuje izostavljanjem, zamenom ili izmenjenim, nestandardnim izgovorom jednog ili više glasova u razvojnom periodu u kojem bi dete trebalo da je ovladalo odredjenim glasom ili grupom glasova. Nastaje usled neizdiferencirane motorike govornih organa, slabosti fonemskog sluha, auditivnog pamćenja ili neadekvatno stimulisanje govora u okruženju.
Logopedski tretman artikulacije glasova odvija se u tri faze.
Faza pristupa, kada logoped postavlja položaj govornih organa koji je potreban za izgovor ogređenog glasa. U ovoj fazi se stvara potrebna napetost organa za izgovor.
Faza držanja, kada se logopedom sa zadržava i realizuje izgovor.
Poslednja faza je faza opuštanja i eksplozije kada su govorni organi smpremni za korektan izgovor glasa. Dalje, logopedski tretman je usmeren na automatizaciju, odnosno korišćenje korektnog govornog glasa u spontanom govoru.
Sve glasove je moguće ispraviti kako u dečijem periodu tako i kod odraslih, ili bar poboljšati izgovor.
Logopedski sistematski pregled
Predlažemo da obavezno obavite detaljan logopedski sistematki pregled kada dete napuni dve godine, kako bi bili sigurni da dete adekvatno napreduje. Sistematskim pregledom dobićete praktične savete kako da vi stimulišete govorno-jezički razvoj vašeg deteta. Kod nas u centar deca se mogu uključiti na terapiju od dve i po godine, do tada je rad na vama.
Sistematskim pregledom za polazak u školu, logoped ustanovi zrelost deteta i daje saglasnost koja je potrebna za polazak u prvi razred.
Logopedska terapija i sevetovanje putem Skype-a
Ova vrsta savetovanja i terapije, predstavlja dragocenu vrstu pomoći za one koji fizički nisu u mogućnosti da imaju terapiju i savetovanje uživo.
Namenjena je deci od predškolskog uzrasta pa nadalje i odraslima. Iz profesionalnog rada online, pokazala se uspešnom za decu i odrasle koji imaju problem u izgovoru glasova i poremećaj ritma i tempa govora – mucanje. Savetovanje i davanje instrukcija roditeljima čija deca imaju govorno – jezičke smetnje potpuno je adekvatno i jako uspešno putem Skype-a.
Struktura terapije, intezitet i trajanje je isti kao i kod terapije uživo i zavisi od smetnji koje dete ili odrasla osoba ima.
Sve što vas zanima u vezi logopedskog savetovanja i terapije putem Skype – a možete poslati na našu email adresu logoped.emilija@gmail.com.
