Mucanje se desilo i šta sad?!

Uzroci mucanja su razni, ali i velikoj većini slučajeva deca imaju genetsku predispoziciju ili dispoziju, i okidač ( neka situacija ) za nastanak otežanog govora. Traženjem uzroka često izgubite dosta vremena. Mucanje se desilo i šta sad?
Čim primetite da vaše dete zamuckuje,ponavlja glasove, reči, rečenice, iskprekidano i napeto diše dok govori, produžava vokale,i ima blokade – to jeste mucanje. Fiziološko mucanje ne postoji. Mucanje je mucanje. Ne ignorišite problem i ne čekajte da se sam od sebe reši.
Ne slušajte da ste došli prerano i da je to normalan proces u usvajanju govora kod neke dece i da će proći ili će prerasti u razvojno mucanje i onda se javite. To ne ide u vašu korist. Često se dešava da logopedi odlože terapiju mucanja jer je dete malo, ali to malo dete muca, i pomozi te mu.
Dete oseća da mu je teško da govori, okolina reaguje na njegov govor i počinje da se povlači, manje da govori i pita se šta sa njim nije u redu. Ili govori i napreže se ali se loše oseća u svom govornom ponašanju. Bolje sprečiti nego lečiti u ovom slučaju je itekako bitno.
Dete počine da se vezuje ili se veže za svoj loš govor i dobija psihološku nadogradnju što dodatno otežava uspostavljenje tečnog, fluentnog govora. Kako vreme prolazi problem postaje veći.
Klinička slika mucanja varira, terapija umnogome zavisi od uzrasta deteta, stepena težine mucanja, sposobnosti deteta, spremnosti i svesti deteta da sa logopedom uz igru uči i uspostavlja fluentan govor bez smetnji.
Ranom dijagnostikom, blagovremenim reagovanjem na pravi način i uspostavljenjem kontinuiteta u tretmanu mnogo ćete pomoći svom detetu.